PLANINARSKI DNEVNIK
Hotel Velebit
Sigurno znate mog tatu. Ima neku gužvu na poslu i nikako ne stigne napisati osvrt na velebitski izlet.
A meni je ionako sve ispričao, uostalom bila sam još prije na tom izletu. Pa sam mu rekla "ništa ti bro ne brini meni je na školskim praznicima baš full dosadnjikavo mogu ti ja to napisati". Pišem sastavke i prijateljima iz razreda, već znam i esej napisati.
Kad su konačno stigli na Bunovac. E da, usput su morali stalno izlaziti iz kombija i sklanjati baš ogromo kamenje s ceste. Čika Mislav nije izlazio. Kad su konačno stigli na Bunovac spustio se takav pljusak da si to ne možete zamisliti i morali su više od sat vremena sjediti i čekati da kiša prestane. A onda, sigurno ste čuli onu starokinesku narodnu poslasticu da sreća prati hrabre, zato što su hrabro došli planinariti sreća im je napravila prelijepo vrijeme.
Na Vaganskom vrhu su i meditirali i malo se glupirali i užasno im je bilo lijepo. A kad je sa Zale ploče puknuo pogled svi su se raspametili. Jedan čiko je rekao: "Zašt' mi nismo ovdje došli sve te puste godine neg' sam hodamo po nekim pripizdinama?!" Pripizdine su vam nešto što nije baš nešto, ali imaju ono nešto. Moj tata voli pripizdine.
Ubrzo su stigli u Čičinu dolinu nakon čega je uslijedio spust. Tata kaže da su ljudi stvarno postali malo čudni i da više ne možeš znati kome paše ići uzbrdo, a kome nizbrdo.
Čika Maca je bio prestrašno gladan. A opće poznato je da kad si gladan nisi svoj. I da se nakon jela treba odmoriti. Čika Mislav je rekao da je sigurnije ostati na Ivinim vodicama kad već nema nikoga nego ići na Vlaški grad gdje možda kojekakvi likovi piju vino, smiju se ili još gore puše travu i tako to. Čika Igor ni inače ne priča puno, a nakon spusta nije uopće pričao. Čika Majk je htio slagati čunjiće, ali na svu sreću ponestalo mu je kamenja. Tiha je rekao: "Dobro, ali ustajanje u 5h". Onda su naložili vatru i družili se.
Sve ću vam otvoreno reći. Tiha se ustao 15 do 5, čika Maca u 5, čika Mislav u pola 6, a čika Igi u 6. Čika Majk je u međuvremenu odbauljao jer ima crve u guzici.
Na Vlaškom gradu su bili stvarno neki ljudi, ali izgleda nisu pili vino. Sve u svemu čudni likovi.
Na Svetom brdu bilo je prelijepo, čika Majk je tamo spavao u nekom grmu, a sve tete iz Zadra su išle piškiti u taj grm i govorile mu: "Joj, joj, nemoj gledat." I on uopće nije gledao.
Za kraj ovog izleta duboko su disali preko Bunovca da udahnu što više Velebita i pospreme za teške dane.
