Danas, 27. 10. 2022. bio sam na brdu Trtar na vrhu Orlovača.
Osvojio sam 9 paketića po 5 sličica nogometaša. Od 45 sličica postojale su 3 duple sličice. Na vrh smo došli u planiranom vremenu 1 h.
Nizbrdo nam je trebalo više od planiranog. To je bilo ovako:
S vrha smo krenuli makadamom ali na maloj uzbrdici otišli smo malo dalje, pa se tati učinilo da smo skrenuli sa staze. I zbilja, promašili smo putokaz za selo Rupići, odakle smo i došli. Skrenuli smo onda "takozvanom" stazicom, gdje se i nije vidjela stazica, do prve markacije. Do šeste markacije smo dobro napredovali, ali onda nakon toga smo doslovno izgubili markacije iz vida. Trebalo nam je 5 minuta da ugledamo iduću markaciju, a još više da ugledamo iduću. Na kraju smo jedva došli do zadnje markacije prije nizbrdice. E sad je zavladala potpuna frka. Kamenjaru naizgled nema kraja. Ovaj dio puta je najgori, moram i tatu držati za ruku. Dakle, spustimo se još malo, sad je još gore, na stazicu se srušio nekakav vražji bor. E ovdje tata mene i podići mora, Dokopali smo se markacije i ne znamo što ćemo. Tek smo sada uvidjeli da su se na stazicu zapravo srušila dva bora, tako da je još teže. Bit će da je tu još gore, sada smo zabauljali u šumu suhe trave, čak smo skrenuli sa staze. Napokon smo se dokopali prave stazice nakon što smo 20 minuta bauljali. Za 5 minuta smo došli do planinarske kuće "Ćićo". Bio je to kraj. Odvezli smo se mirno u hotel.